Недостајеш нам, твоја љубав, доброта...

Заувек у нашим срцима, са љубављу и тугом чувамо успомену на тебе.

Помен ће се одржати на Градском гробљу у суботу, 22. 8. 2026. године, у 11 часова.
Недостајеш нам у сваком тренутку.

Године пролазе, али ниједан дан није прошао без сећања на тебе.

Могу да прођу дани, године, али туга за тобом никада неће проћи. Недостајеш нам.

Твој лик, осмех, племенитост и топле речи се никада не заборављају. Живот смењује радосне и тужне тренутке, а сећање на Тебе никада не престаје.

Драги мој татице, 45 година је прошло од како си отишао, а опет си у сваком мом кораку, у свакој мисли, у сваком тренутку. Твоја нежност, снага и топлина живе у мени и кроз мене.
Недостајеш сваког дана.

Драги људи никад не одлазе заувек, нити са собом односе љубав коју према њима осећамо. Само се пресвуку у бол и недостајање, једна нова звезда затрепери и још један анђео рашири крила.

Пет година сећања, туге, љубави и поноса.
Недостајеш.

Брацко, увек си са нама и никада те нећемо заборавити.

Не постоје речи које могу описати бол због твог прераног одласка. Био си нам део живота, део радости и наших најлепших успомена. Почивај у миру Анђеле наш, нека те Анђели чувају.

Твој осмех и твоја топлина и даље недостају. Срећни смо што смо те имали, а тужни што смо те изгубили.

Тешко је живети рањене душе, видети те, а нигде те не наћи. Наш си понос и звезда на небу, која се никада неће угасити. Живећеш насмејан и весео у нашим мислима и срцима до краја живота.
Почивај у миру.

Прошле су две године од када смо те изгубили драги сине.
Почивај у миру.

Две године без тебе, а сваки дан са тугом, болом и љубављу у срцу.
Недостајеш заувек.

Прошло је двадесет три тужних година. Успомене и сећања не бледе, стално си у мислима са нама драга наша мама. Заувек ћеш остати у нашим срцима.

С љубављу у срцу чувамо успомену на тебе.

Заувек си у нашим мислима и молитвама. Недостајеш неизмерно.

Надам се да тамо чува свог сина и унука.

Бол и туга за тобом никада неће престати. Живиш у нашим срцима и успоменама.